Dodir pogledom

Ana Knežević Iz perspektive analitičke psihologije, taj trenutak može se razumeti kao susret svesnog i nesvesnog. Svesno želi da prepozna, imenuje i razume ono što vidi. Ono traži red i značenje. Međutim, umetničko iskustvo često počinje pre nego što se značenje pojavi. Najpre postoji osećaj: privlačnost, nelagodnost, mir, napetost ili osećaj bliskosti i distance. Tek kasnije pokušavamo da objasnimo odakle ta reakcija dolazi. Upravo u prostoru između osećaja i njegovog objašnjenja otvara se mogućnost susreta sa nesvesnim. U tom smislu, geometrija u ovom radu može se posmatrati na dva nivoa. Ona je spoljašnji red, precizna struktura koja organizuje prostor, ali istovremeno može predstavljati i potrebu da unutrašnje iskustvo uredimo i učinimo razumljivim. Nasuprot tome, praznina ostaje otvorena. Ona ne govori šta treba da vidimo, već dopušta da se nešto pojavi. U njoj postoji mogućnost neodređenog, ličnog i još neosvešćenog. Dubravka Radusinović