Izložba Branka Maravića „SVETLOSTI NOSTALGIJE“ od 29. septembra u Likovnom salonu KCNS

Izložba Branka Maravića „SVETLOSTI NOSTALGIJE“  biće otvorena u utorak, 29. septembra, u 19.00 časova u Likovnom salonu Kulturnog centra Novog Sada i moći će da se pogleda do 13. oktobra. Centralno mesto likovnog opusa svestranog i neumornog (u različitim umetničkim medijima etabliranog) Branka Maravića pripada nostalgiji. Ne kao tematici, već načinu postojanja slike. On se u višedecenijskim likovnim istraživanjima kontinuirano posvetio afirmaciji motiva urbanih pejzaža, odnosno negovanju poetske figuracije i preispitivanja odnosa savremenog čoveka i vojvođanske estetike. Tako je i ova postavka osmišljena da na jezgrovit način prezentuje sublimaciju umetnikove radoznalosti, stečenog iskustva i prepoznatljivog rukopisa. Brankova stalna podsećanja na lepotu jednostavnosti i harmoniju čitam i u najnovijoj etapi kompoziciono jasnih predela, gradskih veduta i znamenja. Posmatram je dualno – između romantike i melanholije, tišine i narativa. Sve u čast slavljenja vitalnog, životnog. I kao što slike pred vama nisu samo mesta susreta arhitekture, svetlosti i ljudske egzistencije (jer su nastala iz iskonske potrebe likovnog očuvanja gradskih i varoških prizora od zaborava), tako i svetlost u Brankovom opusu nije samo vizuelni element – no simbol svakodnevnih radosti, trenutaka i treptaja. U pitanju su realni gradovi, slikani u različitim godišnjim dobima. Rafiniranim odnosom svetla i senki u suncem obasjanim dvorištima, kao i mestima sa unutrašnjim odajama kuća u kojima se naziru intimne priče, ali i pitanja identiteta, umetnik pristupa prostoru i vremenu na jedinstven način. Figure na njegovim slikama su usklađene sa prizorima jer su oni pozornica za suptilne ljudske tragove. Jedan deo postavke čine i pejzaži bez prisustva ljudi. Za Branka ni pejzaž nije samo prikaz prirode, već emotivni prostor kroz koji istražuje unutrašnje doživljaje. Tako bojom prikazuje prozračnost i treperavost vazduha, u motivski skladnim kompozicijama: zimskog tihovanja i letnjeg mirovanja čamaca na reci, gradskih veduta iz različitih perspektiva, sokaka u varošicama i osunčanih trgova. U nekoliko dela akcentovani su krovovi koji simbolički razdvajaju nebo i zemlju, i štite naša utočišta. Na izložbi vas u dve kompozicije očekuju i oblaci – omaži Vajfertu, Zmaju i Šumanoviću. Suptilnim brisanjem granica između ličnog i kolektivnog, sigurnom slikarskom rukom i autentičnom interpretacijom složenih aspekata ljudskog iskustva i društva – Branko Maravić čuva prepoznatljivost prostora. Scene na njegovim slikama nisu puko podražavanje realnosti, već predstavljaju jednu individualnu perspektivu. To nije samo fizička stvarnost, ili reminiscencija… no i svima nama preko potrebna – emocionalna i svetlosna atmosfera nostalgije i mira. Branko Maravić Akademski slikar Akademik MAKI/IACA (Moskva, RF) Rođen je u Beogradu 6. septembra 1970. godine, a odrastao u Somboru, gde je završio osnovnu i srednju školu. Maturirao je u Srednjoj školi prosvetne struke, u Somboru, 1989. Diplomira 1997. godine na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, u klasi prof. Slavoljuba Čvorovića. U vreme studija na završnoj izložbi studenata svih godina FLU, 1995. dobija „Nagradu za pejzaž“ iz fonda „Marić“. Diplomira solo pevanje 2004. u Rimu (Italija), u „Studiju Viskonti“, klasa prof. Pjervinćenca Viskontija (Piervincenzo Visconti). Izlagačka karijera počela je 12. juna 1992. godine prvom samostalnom izložbom, održanom u „Info centru Sombor“, a traje do danas. U međuvremenu, izlagao je tridesetak puta samostalno – Sombor, Novi Sad, Subotica, Rim (Italija), Gagenau–Kupenhajm (Nemačka), Distrikt Brčko (BiH), Moskva (Ruska Federacija), Budimpešta (Mađarska)… Grupno, kroz likovne simpozijume, učestvovao je u preko četrdeset projekata i izlagao u Somboru, Subotici, Novom Sadu, Beogradu, Zlatiboru, Paraćinu, Ženevi (Švajcarska), Macingu (Nemačka), Kušadasiju, Izmiru (Turska), Astani (Kazahstan), Snini i Bratislavi (Slovačka), Nibileci (Poljska) itd.           Foto: privatna arhiva   Više možete pogledati OVDE Ostavi komentar e-pošta Ime Komentar Pošaljisend Odustani Vaš komentar će biti proveren pre objavljivanja