Izložba "Tiso 08", Sekcija za tekstil i savremeno odevanje - ULUPUDS

Izložba "Tiso 08" sekcije za tekstil i savremeno odevanje - ULUPUDS beće otvorena u ponedeljak, 17. avgusta, u 19 časova, u Parobrodu. TISO - između materijala, vremena i discipline Istorija umetnosti ne nastaje isključivo kroz pojedinačna remek-dela. Podjednako je oblikuju institucije, manifestacije i periodične izložbe koje omogućavaju da se umetnička produkcija sagleda kao proces, a ne kao niz izolovanih događaja. Za razliku od autorskih ili problemski koncipiranih izložbi, periodične izložbe imaju drugačiju odgovornost. One ne predstavljaju samo ono što je nastalo u određenom vremenskom periodu, već uspostavljaju kriterijume vrednovanja, beleže razvoj discipline i stvaraju referentni okvir za njeno buduće proučavanje. Njihov značaj zato prevazilazi izlagačku praksu. One postaju deo kulturne memorije. Upravo iz te perspektive treba posmatrati TISO, periodičnu izložbu Sekcije za tekstil i savremeno odevanje ULUPUDS-a. Od svog prvog izdanja 1991. godine izložba je zamišljena kao mesto na kojem će se predstavljati reprezentativna ostvarenja članova Sekcije, ali je vremenom dobila mnogo širi značaj. Četvorogodišnji ritam održavanja omogućio je da TISO preraste u izložbu koja ne registruje trenutnu produkciju, već razvojne procese. Četiri godine predstavljaju dovoljno dug vremenski okvir da postanu vidljivi kontinuiteti autorskih poetika, promene u razumevanju materijala, tehnološke inovacije, kao i generacijska smena koja prirodno oblikuje svaku umetničku disciplinu. Takva pozicija posebno je značajna u oblasti tekstila i savremenog odevanja, disciplini čiji se identitet tokom poslednjih decenija radikalno promenio. Sve do druge polovine dvadesetog veka tekstil je u velikoj meri bio tumačen kroz zanatske veštine ili dekorativnu funkciju. Danas se, međutim, u teoriji primenjene umetnosti i savremene umetnosti govori o tekstilu kao specifičnom mediju mišljenja. Njegova vrednost više se ne određuje isključivo tehnikom ili funkcijom, već sposobnošću da artikuliše pitanja identiteta, tela, prostora, sećanja, ekologije, rada i tehnologije. Materijal nije više samo nosilac forme. On postaje nosilac značenja. U tom kontekstu TISO pokazuje da domaća scena nije izolovan fenomen, već deo šireg međunarodnog procesa redefinisanja tekstilne umetnosti. Izložba okuplja radove koji obuhvataju gotovo čitav spektar savremene tekstilne prakse, od tapiserije, umetničkog tkanja i štampe na tekstilu, preko autorskog odevanja i tekstilnih objekata, do eksperimentalnih istraživanja materijala, nosivih formi i interdisciplinarnih projekata u kojima se tradicionalne tehnike susreću sa digitalnim tehnologijama. Upravo ta raznovrsnost pokazuje da savremenu tekstilnu umetnost više nije moguće definisati jednom tehnikom, jednim materijalom ili jednom funkcijom. Njena suština danas leži u sposobnosti da povezuje različita znanja, iskustva i umetničke jezike. Možda je upravo zato najveća vrednost TISO-a u tome što ne pokušava da uspostavi jedinstven estetski model. Naprotiv, on omogućava da se u istom prostoru sagledaju različiti odgovori na isto pitanje - šta tekstil i odevanje danas jesu kao umetničke discipline. Izložba tako postaje mnogo više od periodičnog pregleda radova. Ona postaje dokument jednog vremena, svedočanstvo o razvoju jedne profesionalne zajednice i važan izvor za buduća istraživanja istorije primenjene umetnosti u Srbiji. Lidija Jovanović Dipl. Kostimograf scenskog odevanja MA