(Ne)zvanična verzija

Kontakt galerija SKC  i Galerija SKC U 20:00   Izložbu će otvoriti Marija Radisavčević, istoričarka umetnosti.   Umetnik Nikola Marković se bavi pojavama nekih od najokrutnijih oblika represije nad pojedincem, kojima se u prinudama novog predatorskog kapitalizma ekstremno ugrožavaju njihova prava na rad i život. Po shvatanju umetnika, one ne samo da ne bivaju sankcionisane, prerastajući u komodifikovani i neempatični stav ostatka društva prema ugroženoj jedinki i „novu normalnost“, nego i u kolektivni konsenzus o bliskoj asimilaciji celog jednog društva u neku jedinstvenu zajednicu neoliberalnih „kapitalizama“ bez humanog lica. I bez borbe. U tom kontekstu, i parafrazirana cinična preporuka stranog investitora domaćem radniku, da „na račun veće radne efikasnosti izbegne česti odlazak u toalet i u pauzama koristi pelene za olakšavanje“ – u javnom životu zajednice obespravljenih, ponovo je samo retorički incident i epizoda koja ostaje bez pravog epiloga.   U paralelnom materijalnom toku sveta i u umetnikovoj interpretaciji, ona je slikarska konvencija sa oksimoronskim „uputstvom za upotrebu“ kojim se demonstrira čitava jedna ikonografija „larpurlatističkih“ gestova svlačenja i oblačenja: individue koja se, poput komičnog protagoniste reklamne industrije (istorije?) zaodeva i razodeva pelenama u uslovima prisilne inkontinencije ili demonstrira upotrebu kozmetičkih preparata za negu urušene kože?  Individue koja je nalik svetačkoj figuri, zatečena u prepovijanju slabinskih rana svog mučeničkog tela? Posetioca koji se u doskoku na džinovske pelenu, bezbrižno ljuljuška kao božanstvo u majčinom krilu? Radnička klasa koja se odmara pre nego što ode u zasluženi Raj? Autorskom interpretacijom udobna se ljuljaška, novoproizvedene „ProLet“ pelene za odrasle, kao i kalemovi, žice i šrafcigeri, u svom transformativnom potencijalu preživelih radničkih alatki i praksi (utopija i utehe) – okreću, po ovom scenariju, protiv svog izumitelja, prerastajući u nove „preteće subjekte“. One, koje s početka samo izazivaju salve spontanog smeha, da bi u nastavku proizvele totalnu jezu…   Ostaje da sačekamo i vidimo da li će ovaj plodonosni ulazak u „materijalni tok sveta“ umetnika i nas, istorijskih subjekata i njegovih vernih trubadura, ohrabriti u delotvornosti novog revolucionarnog zanosa, razgovetnog karnevalskog smeha ili vere u nove efektivne utopije.“   Jelena Krivokapić       Nikola Marković (1976) Fakultet likovnih umetnosti završio je u Beogradu, u klasi prof. Čedomira Vasića. Doktorirao je na istom fakultetu, pod  mentorstvom profesora Milete Prodanovića (komentor prof. Čedomir Vasić). Član je ULUS-a. U Srbiji samostalno izlagao u Somboru (2004), Nišu (2006 – Salon 77, 2018 – Salon 77 i 2023 – Galerija Art 55), Beogradu (2015 – Galerija ULUS; 2016 – Prodajna galerija ‚Beograd‘; 2020/21 – Galerija ‚Haos‘; 2024 – Likovna galerija Kulturnog centra Beograda i Prodajna galerija ‚Beograd‘; 2024/25 Goethe-Institut) i Novom Sadu (2021 – Kulturni centar Novog Sada i 2023 – Šok zadruga) i Kruševcu (2025 – Umetnička galerija).  Učestvovao i na brojnim kolektivnim izložbama u Beogradu, Nišu, Novom Sadu, Čačku… Od 2007. godine sarađuje sa galerijom „Suppancontemporary“ iz Beča, preko koje je samostalno i grupno izlagao u Austriji, Nemačkoj, Italiji, uključujući i učešće na brojnim  sajmovima umetnosti.  Dobitnik Prve nagrade na nacionalnom konkursu za mlade likovne umetnike umetnike u organizaciji Niš art fondacije, a pod pokroviteljstvom kompanije Philip Morris (2007). Dobitnik nagrade na Bijenalu umetnosti u Utacu u Japanu (Utazu Art Awards Biennale 2020). Dobitnik glavne nagrade na Niškom salonu „2/12“ (2020). Dobitnik Specijalne nagrade žirija na Osten bijenalu (OSTEN BIENNIAL) u Skoplju – Severna Makedonija (2024). Njegova izložba „Uputstvo za upotrebu“ uvrštena je u pet najboljih izložbi u 2024. godini, u konkurenciji za “Politikinu” nagradu. Učešće na izložbi „Kritičari su izabrali“ (2025). Dobitnik Treće nagrade na 20. međunarodnom ‘Likovnom salonu 30×30’, u organizaciji Kulturnog centra Zrenjanina (2025). Njegova izložba „Bez uputstva za upotrebu“ uvrštena je u pet najboljih izložbi u 2025. godini, u konkurenciji za “Politikinu” nagradu. Od 2018. godine radi na Fakultetu umetnosti u Nišu, u zvanju vanredni profesor.