Opera V. A. Mocarta - Čarobna frula - Narodno pozorište u Beogradu, Dečji hor „Horislavci”

Reč reditelja: MOCARTOV I NAŠ HRAM POSVEĆENIH Ova Mocartova genijalna opera zabavlja i zaigrava dete u meni, a intrigira intelekt, znanje i iskustvo odrasle osobe. Sreća je što sarađujem s mladim umetnicima i što smo svi jako posvećeni i rešeni da napravimo pravo remek-delo, jer Mocart ništa manje i ne zaslužuje. Imam utisak da me ove probe nekako regenerišu, jer gledam proces nastanka nečega što ima smisao i što nosi jaku poruku, koju šaljemo publici, ali i sebi samima i svom potomstvu.U današnje vreme agresivnog nametanja „supkulture” i nekulture, koje divljaju svuda oko nas kao korov, i koje utiču na sazrevanje naše dece, pa i nas samih, hteli mi to ili ne; koliko god se branili i trudili da ne gledamo u tom pravcu, ne možemo kroz život ići zatvorenih očiju i pokrivenih ušiju. Dakle, moramo pronalaziti svoje male mirne luke, svoje oaze i svoja utočišta mudrosti, znanja, lepote, istine i sreće, gde ćemo dušu odmarati, srce radovati, a intelekt preispitivati i unapređivati, razmenjujući misli, impresije i osećanja sa sebi sličnima, nazovimo ih čak i „odabranima”. Naravno, ovde ne mislim na neku elitističku grupaciju koja se izdvaja po moći ili bilo čemu drugom, već na one koji se razlikuju po talentima kojima ih je Bog darovao. Neko će reći i Bogovi – svako prema svom ubeđenju i verovanju.U našoj predstavi je novo i drugačije to što je smeštamo upravo tu, među nas, u ovo (i svako drugo) vreme. Mi odrastamo zajedno sa glavnim junakom, princem Taminom, prolazimo kroz životne nedaće, okruženi smo silama Zla, ali se okrećemo silama Dobra i verujemo u njih i u svoj pravi izbor na putu ka uzvišenom i posvećenom, na putu ka sazrevanju, emotivnom i intelektualnom. U prvih nekoliko iščitavanja teksta (i notnog, i libreta), počela je da mi odzvanja zanimljiva paralela u glavi: Sarastro = Maestro… Maestro / Sarastro… Veliki Majstor, Lože / pozorišne lože… Hram Mudrosti / Hram Kulture… I rešenje je bilo tu.Hram Mudrosti, Znanja i Posvećenosti pretvaram u naše Narodno pozorište, koje je bilo, jeste i biće Hram Kulture, sa svoja tri umetnička sektora – Operom, Dramom i Baletom. Ako zalutate na neku od dramskih proba, na kojoj glumci, dramaturzi i ostali učesnici i saradnici na predstavi u razgovoru s rediteljem i autorskim timom rade na oživljavanju jednog teksta i pretvaranju pisane reči u teatar, shvatićete da je to razgovor „mudrih”. Nanese li vas put na bilo koju od mnogih raznovrsnih proba, koje se svakodnevno dešavaju u Operi, od klavirskih, preko ansambl-proba, režijskih, orkestarskih, horskih, scensko-orkestarskih, prostornih, zvučnih, tehničkih… shvatićete da je za funkcionisanje jednog tako složenog organizma, potrebno veliko Znanjesvih nas. Zavirite li, kojim slučajem, ujutru rano u baletsku probnu salu, bacite li pogled na lice koje vas ne vidi u ogledalu jer je koncentrisano na preciznost u dostizanju savršenstva zadatog pokreta, shvatićete šta jePosvećenost. Imam sreću da u taj naš stvarni Hram ulazim svakog dana i da služim Umetnosti i njenom višem cilju, posvećeno, znalački i mudro, koliko god umem i mogu, dajući sve od sebe, očekujući to i od drugih, i u najtežim vremenima i u najgorim uslovima, verujući u uspeh, čak i kada on izostane, znajući da je nečije srce te večeri zaigralo, da se neko dete nasmejalo, da je neko za cenu karte dobio porciju naše čarolije i na trenutak zaboravio svoju muku i ostao zanesen i zamišljen nad nečijom tuđom sudbinom, možda zauvek pomalo izmenjen, pomalo bolji. Cena: 800 rsd