Poetika kuće

Aleksandra Kovačević Aleksandra Kovačević je graditeljka. Ona istovremeno rekonstruiše, dekonstruiše i konstruiše kuću/dom. S jedne strane, stvarnu kuću – prostor detinjstva, odrastanja, porodični dom, dok, s druge, pažljivo projektuje svoj novi, izmaštani, utopijski dom. Zapravo, reč je o opredmećenju kompleksne misli/senzacije/vizije koja se tiče doma, kuće, ognjišta, utočišta, pripadanja, vere, konačno, ličnog identiteta. S jedne strane, ona kuću shvata kao zaštitu, sklonište, a s druge, kao teret, nepotreban balast. Iako se može učiniti da u njenom graditeljskom postupku ključnu funkciju ima linija, odnosno crtež, ipak, noseću ulogu zapravo ima naizgled monotona i monohromna površina, sama materija boje i platna, koja je prikriveno dominantna. Danijela Purešević