Predstava "Kasandra, na kraju"

Kasandra se ovde ne posmatra kao mit iz prošlosti, već kao stanje koje traje. Figura koja vidi jasno, ali ostaje van poverenja, postaje polazna tačka za priču koja se prelama kroz sadašnjost i sve njene tihe kontradikcije. Predstava gradi fragmentarnu strukturu kroz sloj različitih tekstova — od antičkih autora do Šimborske i Kriste Volf — ali sve se vraća na isto pitanje: šta se dešava sa istinom kada postane neprihvatljiva. Glas Kasandre ovde nije samo mitološki, već politički i savremeni signal. Scenski prostor drži minimalizam, ali ga puni zvuk. Violončelo uživo, video i glasovi se prepliću bez jasne granice, dok izvođačice Ivona Kustudić i Mirjana Jelić nose strukturu kroz telo i govor. Sve se dešava u tenziji između izgovorenog i onoga što ostaje da lebdi u prostoru. U pozadini ostaje ideja kolektivnog poricanja — i pitanje ko su danas figure koje vidimo, ali ne čujemo. Kasandra ovde nije lik, nego refleksija.