Predstava "Prisonwood"

„Zatvor je tu. U vašem gradu, u gradu u kojem živite svoj običan život. Ako samo na jedan dan kročite u zatvor, počećete da sanjate. Jer nedaleko odatle, tik uz vaše rešetke na prozorima, prostiru se šume.” Režija: Manuela Frontoni Dramaturgija: Manuela Frontoni i Roberta Seki   Igra: Roberta Seki Dizajner svetla: Simone Lampis Produkcija: Teatro La Madrugada i Auló Teatro (2016) Zahvalnost Dijegu Kantoreu za fotografije i Đakomu Zođi za video Preporučena cena donacije: 1000 rsd Rezervacije za predstavu se mogu izvršiti putem mejla: [email protected] Izvodi se na engleskom jeziku. DAH Teatar je u junu domaćin ERASMUS+ Evropskog projekta FADO koji se bavi sistemom podrške žrtvama rodno zasnovanog nasilja, mačizmom i stereotipima, osnaživanjem žrtava i ohrabrivanjem da podele svoja iskustva kroz pozorišne tehnike, podižući svest zajednice, kao i njihovo osposobljavanje da postanu fasilitatori za druge grupe. U okviru projekta ugostiće italijansku rediteljku Manuelu Fontoni sa monodramom PRISONWOOD. Predstava PRISONWOOD italijanske rediteljke Manuele Frontoni je zasnovana na životu i delima Đune Barns, američke književnice čija su biografija i profesionalna karijera bile izuzetno burne. Govori o nasilju nad ženama i o tome koliko je teško ženi da bude umetnica. Rađena je u koprodukciji Aulo Teatra i Teatar la Madrugada (Auló Teatro, Teatro La Madrugada) italijanskih nezavisnih pozorišnih trupa, prepoznatljivih po istraživačkom radu, fizičkom teatru i društveno angažovanim projektima. Njihova saradnja na predstavi Prisonwood povezuje estetiku uličnog teatra, antropološkog pristupa glumi i aktivizma. Đunu Barns igra italijanska glumica Roberta Seki koja je i koautorka predstave. PRISONWOOD – Susret sa Đunom Barns se razvio iz istraživanja života i rada spisateljice koju je hvalio i kojoj se divio T. S. Eliot, koja je bila prijateljica Džejmsa Džojsa i koju je podržavala nepredvidiva velikodušnost Pegi Gugenhajm. Istovremeno ironična i dramatična, ova autobiografska priča prepliće se sa tekstovima same autorke, u pokušaju da joj vrati prostor i dostojanstvo koje joj je za života bilo uskraćeno. Kao kompleksna ličnost, nad‌živela je sve važne umetnike svog doba, a poslednjih četrdeset godina svog dugog života odlučila je da provede zaključana u kući, okružena papirićima na kojima je nastavila da piše pesme koje nikada nisu objavljene.  Njena dela se vrte oko tragične priče njene porodice, a posebno oko figure oca, koji ne samo da je odlučio da živi sa dve žene, već je i prodao Đunino devičanstvo komšiji. Slike silovanja koje je Đuna preživela često se ponavljaju, a mnogi odlomci u romanima i pesmama Barnsove aludiraju na njeno autobiografsko iskustvo. Đuna je tvrdila da koristi pisanje kao bodež – ono što piše je njena osveta porodici. Druga tema koja se prožima kroz njen najpoznatiji roman – Noćna šuma (Nightwood) – jeste mučna lezbejska ljubav prema Telmi Vud, vizuelnoj umetnici. U našem savremenom dobu, nasilje nad ženama je rasprostranjeno – ponekad je eksplicitno, često skriveno, a u mnogim slučajevima suptilno i teško za borbu. Iz tog razloga, život i dela Đune Barns postaju simbolički aktuelni i prvenstveno su namenjeni gledaocima koji u svakodnevnom životu moraju da se suprotstave mačizmu i često otvorenom nasilju. Govoriti o Đuni takođe znači govoriti o hrabrosti i slobodi, kvalitetima koje je Đuna izrazila kroz svoje pisanje i svoj život, i koje ostavlja u amanet svakome ko želi da čuje njenu priču. Postoji svedenost u izboru scenskih rekvizita, jer ono što vibrira i deluje jeste priča utisnuta u telo i glas glumice. Ovo je glumačka predstava, snažno fokusirana na tehničke i izražajne sposobnosti osobe na sceni. Glumica je zatvorena u veoma malom scenskom prostoru, klaustrofobičnih dimenzija, kao da je u kavezu. Tek na samom kraju ona izlazi iz tog prostora kako bi se borila protiv društvenih stega i predrasuda, kao i protiv sopstvenih strahova i teskoba. Istraživanje je fokusirano na pronalaženje novih fizičkih i vokalnih mogućnosti, tako da biografija i spisi Đune Barns doslovno oživljavaju.