PRESREĆNA KAFINA

Prema motivima Čika-Jovine smešno-žalosna igre Nesrećna Kafina TEKST: Jovan Jovanović Zmaj ADAPTACIJA I REŽIJA: Bojana Ivanov Đorđević SCENOGRAFIJA I KOSTIM: Sofija Lučić MUZIKA: Dragan Đokić IGRAJU: Jovana Andrejević Grujić Ivan Đorđević Darije Doklean Monika Boldovina Bugle Tamara Tamči Toskić Korina Troća v.d. direktora NP "Sterija" Ivan Đorđević Inspicijent: Ana Marić Organizator: Maja Jakšić Premijera: 27.09.2024. Sezona: 2024/25. O ČIKA JOVI ZMAJU Jovan Jovanović Zmaj, srpski lekar, pesnik - jedan od najvećih liričara srpskog romantizma, dramski pisac, prevodilac i urednik, koji je u domaćoj kulturnoj istoriji pre svega upamćen kao prvi književni stvaralac za decu, ostvario je nesaglediv doprinos i u razvoju pozorišnog života kod Srba. Bio je jedan od osnivača Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu (1861), a u Beogradu, gde je radio i kao lekar, bio je dramaturg Narodnog pozorišta ( od 1878. do 1880). Rođen je u Novom Sadu 6. decembra (24. novembra po julijanskom kalendaru) 1833. godine u uglednoj plemićkoj porodici. Prve godine života proveo je u čuvenoj novosadskoj ulici "Zlatna greda". Njihov porodični dom bio je inspirativno mesto - stecište novosadske elite i kulturnih radnika. Školovao se u Novom Sadu, Halašu i Požunu. Pisanjem počinje da se bavi već kao gimnazijalac, a posle završene gimnazije, po očevoj želji, upisuje studije prava u Pešti. Školovanje nastavlja u Pragu i Beču – gradu od posebnog značaja za njegovo književno i političko obrazovanje, jer u njemu upoznaje Branka Radičevića, svog najvećeg pesničkog uzora. Posebno je bio naklonjen prirodnim naukama, a to će kasnije prevladati kao njegovo životno opredeljenje, dok se motivi prirode, medicinske nauke i zdravlja vrlo često pojavljuju i u njegovim književnim delima. Zmajevi najraniji indirektni dodiri sa pozorištem potiču iz dečjih dana - otac Pavle bio je pretplatnik ilustrovanog bečkog pozorišnog časopisa „Wiener Theaterzeitung“, koji je mali Jova sasvim sigurno prevrtao i gledao slike u njemu i pre no što je umeo do čita. Kada se susreo sa živim pozorištem ne zna se pouzdano, ali je za to imao prilike u Novom Sadu – ako ne u vreme Letećeg diletantskog pozorišta (1838-1840), svakako jeste u vreme Komoraševih predstava 1844, kao i prilikom gostovanja nemačkih putujućih trupa. Velikom naučniku Nikoli Tesli bio je najdraži pesnik. Zmaj mu je uzvratio pesmom dobrodošlice koju mu je odrecitovao prilikom njegove jedine posete Beogradu 02.06.1892. Tesla je tada, izuzetno dirnut, poljubio Zmajevu ruku i obećao da će se, kada se vrati u Ameriku, posvetiti prevođenju njegovih dela na engleski jezik. „Kad mi je bilo najteže u Americi i kada sam bio od svih odbačen i neshvaćen, s gorkim suzama čitao sam Vašu poeziju, a sada Vam obećavam da ću Vaše stihove prevesti na engleski jezik i u Americi objaviti”, rekao je veliki Tesla tom prilikom i dato obećanje takođe kasnije i ispunio. Poslednje godine života Zmaj je proveo u Sremskoj Kamenici, u kući koja je danas Zmajev muzej. O PRESREĆNOJ KAFINI „Biće zbilje i pouke, krepite se njom, biće hrane duhu vašem, srcu mlađanom". Jovan Jovanović Zmaj Interaktivna predstava za decu i odrasle „Presrećna Kafina“ nastala je na osnovu teksta „Nesrećna Kafina“ Jovana Jovanovića Zmaja, jedinog njegovog dramoleta u stihovima, u delovima objavljivanog u „Nevenu“ 1881. Ova „Čika Jovina smešno-žalosna igra za lutke koju mogu igrati i deca“, napisana je za lutke od krompira i prvi je domaći tekst za lutkarsko pozorište, zbog čega je veoma značajan za istoriju srpske drame. Novim tumačenjem ovog dela želeli smo da još jednom ukažemo na njegovu neprolaznu vrednost i svežinu koju može ponuditi i danas nakon više od 140 godina, a vremensku distancu odlučili smo da premostimo interaktivnošću. Ova se predstava zato može povezati i sa primenjenim pozorištem, a teme o kojima glumci sa publikom direktno razgovaraju jesu praštanje i savest. Da li će Kafina oprostiti laži svom zaručniku koji se zbog ljubavi lažno predstavio i da li će lažni princ Zodoker, a ustvari razbojnik Kozoder, ipak progovoriti istinu, odlučiće publika u interaktvinim delovima predstave. Verna i Sterijinoj prosvetiteljskoj ideji o pozorištu, onome u koje odrasli mogu povesti i decu, bliska poetici Jovana Jovanovića Zmaja koju odlikuje neskrivena didaktičnost, ova predstava ima za cilj da pouči ali i zabavi i roditelje i decu. „Presrećna Kafina“ zavodi i tradicionalnim izražajnim sredstvima klasičnog teatra – dominantna i bogata scenografija, kostim Sofije Lučić, muzika Dragana Đokića, kao i virtuozna igra vršačkog ansambla, ovu predstavu čine velikom – velikom predstavom za „male“... Nastala kao omaž najznačajnijem srpskom pesniku za decu povodom 120 godina od njegove smrti, „Presrećna Kafina“ , interaktivna predstava za decu i odrasle sa elementima mjuzikla, obraća se svim uzrastima i starosnim grupama, baš kako je to činio i Čika Jova Zmaj. Bojana Ivanov Đorđevi