Tri musketara

Pustolovni roman Aleksandra Dime Oca „Tri musketara“ ni posle skoro dva veka ne prestaje da bude literarno štivo u kom se neguje smisao za avanturu, i potreba za njom, za svako doba i za svaki uzrast. Priča o Atosu, Portosu i Aramisu, i naravno o neustrašivom Dartanjanu koji postaje deo musketarske družine, zaista jeste avantura u potpunom smislu te reči. Krilatica „Svi za jednog i jedan za sve“ vanvremenski je simbol prijateljstva, pitanja časti i herojstva. Scenska adaptacija koju je 2006. godine napisao američki pisac Ken Ludvig prvi put je, s velikim uspehom, izvedena u pozorištu The Bristol Old Vic. Autor je originalni zaplet, od gotovo sedamsto stranica, dramaturški vešto pretvorio u pozorišni komad. Zadržao je sve ključne narativne linije romana i u fragmentarnoj formi ih je obogatio savremenim smislom za humor, u brzini koja je bliska slapstick komediji. Ludvigovi musketari nisu samo borci sa srcem na pravom mestu. I nisu sami. U taj muškocentrični svet, upleten je i lik Dartanjanove sestre, Sabine. Ta dramaturška intervencija ne samo da ojačava već postojeće ženske likove (špijunka Miledi, nežna Konstanca, kraljica Ana), ona obogaćuje komad novim situacijama, zabavnim, zbunjujućim, inatnim i otresitim. Približava ih vremenu u kom živimo i upotpunjuje galeriju likova koji su veći od života.