USKRŠNJA PRIČA

S obzirom da Uskrs predstavlja najsrećniji praznik u hrišćanstvu, pobedu života nad smrću, svetla nad tamom, imamo veliku želju da najmlađima prikažemo „Uskršnju priču“, još jedno autorsko delo Marije i Branislava Cvijića. Delo, čije izvođenje bi imalo nekoliko ciljeva: 1. Edukacija najmlađih o ovom velikom prazniku (sve važne informacije, običaji u narodu i slično bi bili pomenuti u delu) 2. Uticali bi na izgradnju muzičkog ukusa (niz pevljivih muzičkih numera koje bi izvodili deca i odrasli izvođači na sceni ) 3. Zabava ( režija i koreografija bi bila urađena na zabavan način kako bi najmlađi prihvatili ovo delo na najbolji mogući način. „ Uskršnja priča“ je osmišljena da sadrži jedan čin sa šest slika i deset muzičkih numera. Ove muzičke numere bile bi „razdvojene“ govornim tekstom koji bi upotpunio radnju opere. Glavni likovi ove opere su : Zec – Mića Lija- Mica Koke- Joka, Soka i Proka Pilići- deca Kratak sinopsis predstave: Najčešće smo do sada u libretu sretali „ dobre“ i „ loše“ likovi, koji su donosili borbu dobra i zla. Ovog puta, imamo malo drugačije protagoniste. Zec Mića, „zbunjen“, „smotan“ i beskrajno simpatičan, pojavljuje se u seoskom dvorištu slučajno i posmatra usplahirenost koka i pilića koji se užurbano pripremaju za Uskrs. Ove pripreme su prikazane kroz tri veoma lepe i vesele numere. Naravno, Mića ne zna ni šta je to Uskrs, ni zašto se slavi… Na sva ova pitanja, on u toku predstave dobije odgovor, naravno i publika, što je bio i cilj. Sledi rasplet, pojavljuje se negativac- lija (Mica), koja ukrade jaja. Odgovor je, naravno- borba! Zarobiti lisicu i vratiti jaja. Koreografija, gde se pripremaju za lov na Micu, uključuje i odrasle i decu i predstavlja najuzbudljiviji momenat opere. Zarobljena lisica, u predivnoj ariji, objašnjava da ona nije uvek bila „loša“, već je postala takva jer nikad je niko nije voleo. Na taj način, prikazali bi i liju kao „dobrog“ lika sa željom da i da nju prihvati publika i da je hrišćanski oprostiti ukoliko se neko pokaje. Mića se prvi sažali na nju, zatim i ostali, što dovodi do zajedničke igre i pesme na kraju predstave. Završna numera predstavljena je opštim slavljem i veseljem, igrom i pesmom.